Ljubio Sam Snau Na Salau Songtext
E, ba sam onomad razmilj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaa, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kae. A onda mislim, na posletku, nije to ba tako zdravo ni vano. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam ta mi se jedared desilo kad sam iao u Iđos na vaar, a jo sam deran bio.
Krenem ti ja jedared u Iđos, bio tamo neki vaar. Sad, jel' vaar, jel' sajam, ba ne mogu tačno da se setim. Al' ta bilo da bilo, baba mi je dao neto novaca, ta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđos i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' drepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E ba tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo ba voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog to kau: preko preče - naokolo blie. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraenije, mo' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i edan i umoran. Jo mi je mati kazla: "Ponesi tagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, ta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, bas mi je falilo.
I vidim, neki sala se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad to, ta me kosta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čau vode, a nad'o sam se i kakav tanak pricer, to Mađari kau "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugacak korak".
I kad sam dosao na taj sala, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je friak, onako, re malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni to se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odkrinita vrata od punice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. unke, slanine, a zna koje slanine? One 'nako to ima red slanine pa red unke, pa red slanine pa red unke, pa tako jedno pet - est puta, ti redovi. Pa ondak, ondak digernjače, pa vargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i drodina. to bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Nita mene to nije, to bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaa to se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...
Da sam tada im'o kuću i njivu,
pet - est svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' ljivu
uz'o bih tu snau plavu.
Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"
Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...
Ljubio sam snau na salau, strasno,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
kako ima brkatog mua.
Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama mua njena.
On mi reče: "Jel' ti, vandrokasu,
pućaj o'ma moju snau!"
A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...
Ljubio sam snau na salau, strano,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
kako ima brkatog mua.
Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima jo, ta je posle bilo.
Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, ba onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se ta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo jedno!
A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, ta se sve deava, jer ja ta god sam zamilj'o, ta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se ba ostvarilo. Eto, onomad mi ba umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, zna kakve? Kau navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, zna kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi neto niklo. Ja ti kaem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo to crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.
A u selu - dve kuće. Jedna ba na glavnom sokaku. Da ti ne kaem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođes, odma' će videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, est pendera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem mukatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske rue, sitne, one ute, to lepo onako miriu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju to je lepo, ju sto je divno!", i jo svata govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo to je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba ivi i mati.
A sala, e, pita kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzme konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjae pa jae, i, jae i jae, do uveče, zna, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jaemo?" - a jo ste na mom salau. Eto, tol'ki je.
U tali - est konja. četir' ova, to ih preem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako tagođ. A dva bela, ona paradoa, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.
Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Zna kakve su? K'o iz opateke da su izale. Da stane pa da gleda, da kae: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i nae krave, samo to su takve iste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.
Svinja imam dvajes'-pet komada jorkir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam neto i mangurica, imam i prasića. ivine? Tol'ko ivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Zna ta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam jo tagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne mo'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pender, pa reko': "Ju, sneg pao!", zna, beli se sala. Pa ondak mislim, pa ne moče biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salau! I ne moe skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne moe, dok skupim, opet polak mućkovi.
Imam neto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih drim.
Samo, zna, da ti kaem o'ma', slabo meni vajda od svega toga to sam ti nabrojao. Zna, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, zna, pa onda izađem na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne moe to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!
E, vi, ondak se s mlogo tuge setim...
Ljubio sam snau na salau, strasno,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
za tog njenog brkatog mua.
(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je doao i sve... A sad, ta bilo da bilo...)
... mua.
Krenem ti ja jedared u Iđos, bio tamo neki vaar. Sad, jel' vaar, jel' sajam, ba ne mogu tačno da se setim. Al' ta bilo da bilo, baba mi je dao neto novaca, ta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđos i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' drepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E ba tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo ba voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog to kau: preko preče - naokolo blie. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraenije, mo' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i edan i umoran. Jo mi je mati kazla: "Ponesi tagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, ta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, bas mi je falilo.
I vidim, neki sala se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad to, ta me kosta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čau vode, a nad'o sam se i kakav tanak pricer, to Mađari kau "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugacak korak".
I kad sam dosao na taj sala, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je friak, onako, re malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni to se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odkrinita vrata od punice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. unke, slanine, a zna koje slanine? One 'nako to ima red slanine pa red unke, pa red slanine pa red unke, pa tako jedno pet - est puta, ti redovi. Pa ondak, ondak digernjače, pa vargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i drodina. to bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Nita mene to nije, to bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaa to se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...
Da sam tada im'o kuću i njivu,
pet - est svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il' ljivu
uz'o bih tu snau plavu.
Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"
Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...
Ljubio sam snau na salau, strasno,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
kako ima brkatog mua.
Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama mua njena.
On mi reče: "Jel' ti, vandrokasu,
pućaj o'ma moju snau!"
A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...
Ljubio sam snau na salau, strano,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
kako ima brkatog mua.
Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima jo, ta je posle bilo.
Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, ba onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se ta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo jedno!
A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, ta se sve deava, jer ja ta god sam zamilj'o, ta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se ba ostvarilo. Eto, onomad mi ba umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, zna kakve? Kau navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, zna kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi neto niklo. Ja ti kaem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo to crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.
A u selu - dve kuće. Jedna ba na glavnom sokaku. Da ti ne kaem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođes, odma' će videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, est pendera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem mukatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske rue, sitne, one ute, to lepo onako miriu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju to je lepo, ju sto je divno!", i jo svata govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo to je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba ivi i mati.
A sala, e, pita kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzme konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjae pa jae, i, jae i jae, do uveče, zna, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jaemo?" - a jo ste na mom salau. Eto, tol'ki je.
U tali - est konja. četir' ova, to ih preem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako tagođ. A dva bela, ona paradoa, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.
Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Zna kakve su? K'o iz opateke da su izale. Da stane pa da gleda, da kae: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i nae krave, samo to su takve iste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.
Svinja imam dvajes'-pet komada jorkir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam neto i mangurica, imam i prasića. ivine? Tol'ko ivine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Zna ta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam jo tagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne mo'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pender, pa reko': "Ju, sneg pao!", zna, beli se sala. Pa ondak mislim, pa ne moče biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salau! I ne moe skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne moe, dok skupim, opet polak mućkovi.
Imam neto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih drim.
Samo, zna, da ti kaem o'ma', slabo meni vajda od svega toga to sam ti nabrojao. Zna, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, zna, pa onda izađem na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne moe to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!
E, vi, ondak se s mlogo tuge setim...
Ljubio sam snau na salau, strasno,
bee mirisna k'o majska rua.
Rekla mi je konačno, al' suvie kasno,
za tog njenog brkatog mua.
(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je doao i sve... A sad, ta bilo da bilo...)
... mua.
Ljubio Sam Snau Na Salau Video
